U svom ateljeu, okružena nagomilanim
kalemima raznobojnih niti, Zagorka Stojanović sedi pred
razbojem kao na ispovesti. "Ovo je monaški posao",
Zagorka razgrađuje parabolu. "Ritam tkanja stremi usporenosti,
za razliku od svakodnevice modernih veština. Nit se
slaže red po red i, ako su ruke predane, misli se smiruju
kao u molitvi." Unutrašnji mir omogućio je Zagorki
Stojanović neuobičajenu životnu dinamiku. Diplomirala
je 1964. na Odseku za tekstil Akademije primenjenih umetnosti
u Beogradu, u klasi profesora Dragutina Mitranovića. Izuzetno
bogata produkcija potvrdila je preobražaj praktične
veštine u umetnost visokog stepena slobode.
Kostimom, često i rešavanjem
kompletne scenografije u tekstilu, Zagorka je do sada opremila
preko stotinu pozorišnih predstava, mnogobrojne filmove,
televizijske drame i emisije. istraživanje granica
mogućnosti tehnike doživljava vrhunac u skulpturama
izvedenim tkanjem, čija apstraktna figuracija gotovo da
gubi dodir sa starim zanatom.
 |
| Zagorka
u svom ateljeu 8.05.2002. |
Poslednjih godina, sasvim nov
izraz Zagorka Stojanović pronašla je u ikonotkanju.
U vizantijskom ključu, kanonski verodostojne, istkane ikone
izbegavaju doslovno citiranje i prate tok izvorne ideje
do savremenog čitanja. Poliptih "Deisis", pet
ikona-tkanica, nagrađen je Gran prijem u umetničkoj koloniji
"Mileševa 93", da bi sledećih godina bio
izložen u Njujorku i Parizu. - Zanat sam učila po seoskim
zabitima, od starih tkalja. Nisu znale da mi objasne kako
ili zašto - kaže Zagorka - znanje im je u prstima.
veštine koje su tako dugo bile vezane za opstanak deo
su kolektivnog pamćenja. čovek ima intimnu, atavističku
potrebu za toplinom koju ogromni prostori moderne arhitekture,
hladni materijali - beton, čelik, staklo - ignorišu.
 |
| Radionica
u Guči, 2002. |
Na brojnim kursevima, letnjim
školama, radionicama, Zagorka prenosi svoja znanja
nadajući se da će naša tradicija izaći iz okvira arhivske
građe etnologije. "Ovim majstorskim pismom", stoji
u povelji Društva za negovanje tradicionalnog tkanja,
kojim Zagorka Stojanović predsedava, "tkalja produžava
nameru čistu da nastavlja i prenosi ljubav prema ovom plemenitom
zanatu". Trag tajne drevnog umeća očuvan je u jezičkim
metaforama - osećanja se prepliću, priče su protkane, čitav
život prati nit kojom je moguće istkati čuda. A pošto
se prvo "nasnuje", prazninu među nitima osnove
popunjava nova nijansa smisla.
 |
| Detalj
iz ateljea |
Poetičnost kao da zrači iz
ovih materijala. kao gostujući profesor na Akademiji u Bukureštu,
u pratnji svojih radova ili na studijskim putovanjima po
Italiji i Poljskoj, između ostalog, Zagorka Stojanović je
prepoznala potrebu da sto češće izlaze. U nekadašnoj
Jugoslaviji predstavljala se i u slovenačkim i u makedonskim
galerijama; danas, kao i tada, spremna je da ugovori izložbu
u bilo kom manjem mestu, sto često podrazumeva da će celu
organizaciju morati da sprovede sama. kada poziv stigne
iz inostranstva, lako se prilagođava promeni atmosfere.
Amerika, Poljska, Britanija, Gabon - sve su to bile kulturološke
misije.
Od neprebrojivih nagrada i priznanja, najsvežije su
godišnja nagrada ULUPUDS-a za 1997. i Zlatna značka
Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za 1998. nedavno je
snimljen dokumentarni film "Zagorka", u reziji
Petra Cvejića, koji i sam liči na tkanje sačinjeno od priča
ljudi bliskih umetnici, i u kom se prepliću njena raznovrsna
interesovanja - od crteža i kolaža do tai-či vežbi
i susreta sa prijateljima u kuhinji,
gde hranu po makrobiotičkim receptima priprema sama Zagorka.
Film je 1998 na zlatiborskom Mefestu dobio specijalnu diplomu,
kao i posebno priznanje muzeja pod otvorenim nebom starog
sela Sirogojna - u čijem se obrazloženju kaže:
"Za sklad i lepotu življenja i stvaranja u uzajamnom
uvažavanju čoveka i prirode".
;)
;)
;)
